U Prag jednom u karijeri Štampa El. pošta
Treneri - Aktuelno tr
utorak, 05 april 2016 12:07

Prag, Partile, Barselona, Izola, Viborg, Prešov…Veliki broj turnira širom Evrope pravi su mamac za klubove koji rade sa mlađim kategorijama u Beogradu i Srbiji. Ne bez razloga, za relativno pristojnu cenu, koja opet po standardima i platama u Srbiji i nije tako mala ( 150- 300 evra po detetu ), ekipa može putovati Evropom i igrati dobre međunarodne utakmice, koje znače deci i trenerima ali i klubu. Deca i treneri stiču internacionalno iskustvo, klubovi grade rejting, još ako osvoje neku medalju to je razlog više da i sledeće godine planiraju slična iskustva. I dok klubovi u Evropi i region godinu dana unapred planiraju gde će nastupati, pošto poziva ima jako puno, srpski klubovi su tu u podređenom položaju. Obično ne mogu svi roditelji da priušte detetu odlazak na turnir pa treneri gledaju da idu na jeftiniji i bliži turnir ili sve to podele na rate pa donekle olakšaju roditeljima.

Rukometni klub Novi Beograd je jedan od najstandardnijih kada su odlasci na Turnire u pitanju. Imai h u Srbiji, regionu i širom Evrope. Nema turnira na kome barem jedna selekcija Novog Beograda nije bila, u Srbiji ili negde na Starom kontinentu. Tip povodom razgovarali smo sa Milošem Čučkovićem koji je sa svojom ekipom koju vodi u klubu (dečaci 2003.) bio prethodnog vikenda na turniru u Pragu koji se tradicionalno održava tokom Uskrsa.

Prag2 NBG

Kada počinju pripreme za jedan ovakav put i učešće na turtniru?

“Mi znamo u kom terminu je turnir, ove godine to je palo krajem marta a pripreme za jedan ovako veliki i za nas skup turnir počinju tri, četiri meseca ranije. Imamo najpre sastanak na kome obaveštavamo roditelje o mogućem odlasku na neki turnir, dajemo im ponudu, gde ćemo biti smešteni i koliko to košta. Obično su to tri ponude, od škole gde se spava na dušecima ili u vrećama, preko hostela do hotela koja je najskuplja varijanta i mi tamo obično ne idemo. U školi dobijemo jednu zasebnu učionicu koja je samo za nas,  tuševi su na spratu gde i spavanje dok je doručak na bazi “švedskog stola” u sklopu same škole.” – rekao nam je Miloš Čučković i nastavio: “Mi, naša deca i mi treneri, imamo jako puno iskustva sa ovakvih manifestacija pa smo pripremeljeni, imamo svoje dušeke na naduvavanje i lako se organizujemo. Ove godine bili smo u jednoj školi u širem centru Praga, prevoz je jako dobro organizovan tako da daljina ne predstavlja problem, škola je pored stanice metroa i imali smo dobru konekciju i lako stizali do svih hala. Mi nismo sami u školi, ovde je bilo i Nemaca i Čeha ali ako pričamo o smeštaju treba reći da mi vreme u tim objektima provodimo samo da bi prespavali, svo ostalo vreme mi smo u halama ili u gradu.”

Jako je naporno na jednom takvom turniru.

“Jeste, mi imamo po tri utakmice dnevno, još ako uđete u borbu za visok plasman onda je zaista prenaporno za decu i nas koji smo sa njima. Mi smo imali ove godine i utakmice van grada, ustajali smo rano, oko 6č, doručkovali u školi i kretali na utakmicu. Dešavalo se da imamo sve tri utakmice u toku dana na jednom mestu ali i da moramo za svaki meč da menjamo halu. A Prag je jako veliki grad i potrebno je vreme da bi se stiglo na destinaciju gde je utakmica. Po propozicijama takmičenja ekipa ima mogućnost da zakasni samo 5 minuta na meč, u suprotnom gubi duel”.

Prag3 NBG

Koliko deci znači igranje na jednom ovakvom turniru?

“Ovako, nama plasman nije u prvom planu ali ako se ukaže šansa za borbu za medalje onda se to ne ispušta. Sistem takmičenja je dosta čudan i čak i ako odigraš dobro prvi deo turnira ne mora da znači da ćete na kraju imati dobar plasman. Ekipa ima iz svih krajeva Evrope ali i iz ostalih delova sveta, najviše je naravno Čeha. U grupi ima dovoljno prostora da se svoj deci ukaže šansa da igraju, da vide kako je igrati sa decom koja imaju drugačiji pristup ovoj igri, kako je nastupati u vrhunskim halama, igra se na različitim podlogama a negde je dozvoljeno koristiti lepak i na kraju da upoznaju nove drugare. Vremena za ragledanje prelepog Praga ima na kraju, kada dođu borbe za plasman, ali u principu nema previše slobodnog vremena.
Ako pričamo o kvalitetu možemo reći da ima jako dobrih ekipa, pogotovo u završnici. I to su prave takmičarske utakmice. U tom delu turnira veliku ulogu igra faktor umora, pošto su utakmice 2x15min, tri puta dnevno je ukupno 90min rukometa. Za dečake stare 12-13 godina to može biti jako naporno. Zbog toga bitno je da ide na turnir minimum 14 igrača. Sve zajedno deca nose jako lepa iskutva sa takvih turnira i putovanja”. – rekao nam je Miloš Čučković.

Neretko, dešava se da na put u svojoj režiji krenu i roditelji, oni prate utakmice ali nisu smešteni sa decom. Isprate utakmice svog kluba i onda mogu da se opuste u lokalnim ugostiteljskim objektima ili uživaju u znamenitosima grada.

Svakako lepo iskustvo za sve koji su deo jedne ovakve manifestacije, nebitno u kojoj ulozi bili. Lepo je deci, trenerima, roditeljima i klubu. Možemo reći da je učešće na ovakvim turnirima redovan deo stasavanja rukometnih igrača, ne smo u Beogradu i Srbiji.

Autor: Vladimir Maksa