Историјат РСБ

Рукометни савез Београда је основан 17. децембра 1949. године под именом Рукометни одбор при Фискултурном одбору Београда. За првог председника је изабран Фрањо Хорватић, а за секретара Рајко Петровић. Рукомет се у Београду прво играо у средњим школама. Крајем априла и почетком маја 1948. године организовано је прво првенство средњих школа а затим су основани и први рукометни клубови у Београду: Триглав, Железничар, Металац, Београд, Партизан, Црвена Звезда и други.

Поред отворених терена за вежбање рукомета користиле су се сале ДИФ-а у Делиградској 27, сала СД Железницар у Савској улици као и сала Прве женске гимназије. Играче и играчице Црвене Звезде тренирао је Фрањо Хорватић, рукометаше Партизана Марјан Фландер, играче Железницара Бранислав Стефановић и играчице Зоран Пантазис.

У новембру 1948. године, београдске екипе почеле су са одигравањем рукометних утакмица за прво званично првенство Београда. Учествовало је шест мушких екипа. Међутим, такмичења су после другог кола била прекинута ради лоших временских услова. Утакмице су се играле на игралишту Омладинских бригада на Новом Београду и на игралишту Динама у Панчеву.

У женској конкуренцији одиграна је само једна утакмица и то Железницар – Београд. Рукомет је врло брзо стекао велику популарност. Треба истаћи да се у периоду од 1949. до 1954. године играо тзв. велики рукомет на фудбалским теренима. У Београду су прве утакмице у великом рукомету одржаване код Ковнице (стари терен БАСК-а), затим на помоћном игралишту ФК Црвена Звезда као и на терену код Техничког факултета, на игралишту Радничког на Дорћолу и на терену Железницара код Шест топола (данашњи Београдски сајам).

Од 1951. године почињу се организовати први турнири и у малом рукомету. Организатор ових турнира је био Раднички, а утакмице су се играле на Партизановом игралишту на Малом Калемегдану. Било је то ноћно такмичење које је изазвало велико интересовање Београђана. У следеће две године мали рукомет се толико развио и стекао тако велики број поборника да је 1955. године одлучено да се негује само тај облик рукомета. Треба истаћи и да је рукомет нарочито био омиљен међу женском омладином.

Рукометни одбор Београда је активно учествовао у развоју рукомета у Србији. Београд је располагао великим бројем тренера, судија и инструктора. Међу њима су се нарочито истицали Војновић, Фландер и Хорватић. Прва међународна утакмица женских екипа одржана је у Београду на турниру Црвене Звезде – гост је била репрезентација Данске. Међу највеће успехе београдског рукомета убрајају се победе и трофеји Партизана и Црвене Звезде у мушкој конкуренцији као и велики успеси Радничког, ОРК Београда и Вождовца у женској конкуренцији, као и некада Железничара и Слободе.

ВЕЛИКА ТАКМИЧЕЊА

Београд је био организатор значајних међународних рукометних такмичења.

Прво Светско првенство у рукомету за жене одржано је у Београду од 13. до 20. јула 1957. године. Београд је, такође, био домаћин и петог Светског првенства за жене на коме је наша репрезентација освојила златну медаљу. У Београду је 2004. године одржано Европско првенство за кадете (играчи до 18 година) на коме је наша репрезентација освојила златну медаљу. Поред ових значајних такмичења, Београд је био организатор и Трофеја Ташмајдана, Купа нација, Трофеја Београда, Октобарског турнира града Београда, као и великог броја међународних утакмица наше репрезентације.

Велики број играча чланова београдских клубова је учествовао у освајању медаља наше државне репрезентације на Олимпијским играма, Светским првенствима и Европским првенствима. Такође, у освајању поменутих медаља учествовали су тренери и селектори, чланови београдских клубова.

Београд је имао велики број међународних рукометних судија. Оне су "делиле правду" на значајним међународним утакмицама, како у европским клупским такмичењима тако и на Олимпијским играма, Светским и Европским првенствима.

"НАЈРУКОМЕТНИЈИ" ГРАД НА СВЕТУ

Рукометни савез Београда данас има 41 клуб, 3 струковне заједнице, 4127 спортиста, преко 90 тренера, преко 120 судија и велики број спортских радника. Међу спортистима је преко 3200 млађих од 20 година. Београд је данас "најрукометнији" град на свету.